Dobrodosli u svet astrologije i ostalog sto unapredjuje kvalitet zivota...

DOBRODOŠLII U SVET ASTROLOGIJE I OSTALOG ŠTO UNAPREĐUJE KVALITET ŽIVOTA... JER JE ŽIVOT VREDNOST...

"SVE JE ENERGIJA (ELEKTROMAGNETIKA) - SAMO RAZLIČITO ORGANIZOVANA." Nikola Tesla
"POČINIO SAM JEDAN GREH...NISAM BIO SREĆAN." Horhe Luis Borhes

среда, 28. децембар 2011.

Praznici,kiša i ponoć, najbolje vreme za seks...

Višestruko vatreni zimski praznici! Vođen sexi znatiželjom, tim naučnika otkrio je kako se parovi, osim za vreme zimskih praznika, najčešće seksaju u ponoć, za vreme prolećnog godišnjeg odmora, kada pada kiša, ali i u vreme kada se ne boje za svoje radno mesto, prenosi The Daily Beast.

Zima, kraj decembra, praznično raspoloženje, pojačana potreba za toplinom i vatrenom razmenom sadržaja među parovima...Dole navedene naučne studije svedoče da je zimski seks češći i vreliji od letnjeg...

Studije pokazuju kako je najčešći rođendan ljudi širom sveta je 16. rujna-septembra, što znači da je većina beba začeta za vreme zimskih blagdana-praznika. Upravo taj podatak ponukao je naučnike da otkriju kada se parovi, osim za vreme zimskih blagdana-praznika, najčešće prepuštaju vrućim igricama.

Vođen sexi znatiželjom, tim naučnika otkrio je kako se parovi, osim za vreme zimskih praznika, najčešće seksaju u ponoć, za vreme prolećnog godišnjeg odmora, kada pada kiša, ali i u vreme kada se ne boje za svoje radno mesto, piše The Daily Beast..
U kolovozu avgustu najmanje začeća!?

Tokom godine, kolovoz-avgust je mesec s najmanjim brojem začeća. Znanstvenici sa Sveučilišta u Teksasu proveli su istraživanje, povezano s ostalim sličnim studijama, te otkrili kako se najveći broj beba rađa krajem rujna-septembra, dok se u travnju-aprilu beleži najmanji broj novorođenčadi.

“Biološke hipoteze pokazuju pogoršanje kvaliteta sperme tokom ljeta. Takođe promena dužine dnevne svetlosti pravi sezonske razlike u prednjem režnju hipofize što utiče na funkciju jajnika', kažu autori studije. Ali,dodaju  i kako se uočava i povećana seksualna aktivnost za vreme godišnjih odmora krajem godine.
Udvostručena prodaja (i potrošnja!) kondoma pre Božića=hedonizam!

Istraživanje objavljeno u Journal of the Royal Society of Medicine pokazalo je kako se u tjednu prije Božića proda dvostruko više kondoma nego u tjednu nakon Božića... što dokazuje povećanu seksualnu aktivnost u tome razdoblju.
“Porast seksualne aktivnosti krajem prosinca-decembra povezano sa brojnim zabavama koje se u to vrijeme održavaju,ali opuštenošću i dobrim raspoloženjem koje tada vlada. Period između Božića i Nove godine povezan je s povećanim mogućnostima za druženje, te generalno s hedonističkim pristupom životu”, kažu znanstvenici.
  
Erotske igrarije najčešće oko ponoći, pre spavanja...

Studija objavljena u Journal of Circadian Rhythms pokazala je kako će se ljudi 17 puta češće seksati u ponoć nego u deset sati ujutro.
Za potrebe studije promatrale su se seksualne navike ispitanika tokom tri tjedna-nedelje... te je uočeno kako većina odnos ima pre spavanja, i to između 11 sati navečer i jedan sat izjujutra...znači oko ponoći.

“Seksualni odnosi podložni su raspoloženju, a seks pre spavanja ne samo da je lako dostupan, već je povezan i s određenom dozom kulturnog obilježja, odnosno navika. Seks u to vrijeme se smatra prihvatljivim, normalnim, te poželjnim. Osim toga, mnogi ljudi seks smatraju opuštajućim... i logičnom aktivnošću za završetak dana”, kaže seksologinja Carol Queen. Povezano s ovim istraživanjem, pokazalo se i kako su ljudi 13 puta skloniji imati seksualni odnos tokom noći nego u poslepodnevnim satima.
Autor i izvor: tportal.hr

 Imajmo na umu da je skupina sexi istraživanja odrađena u državama zapadne kulture, načina života, drugačije strukturirane ekonomije, odnosa radnog i slobodnog vremena...
Istraživanja odrađena na Balkanu, bi možda pružila drugačiju sliku u svakom segmentu. Nezaposlenost, višak slobodnog nestrukturiranog vremena, a samim tim i ne potrošene, ne kanalisane životne i seksualne energije...seksualna oslobođenost i navalentnost...

Posmatrano iz istraživaćkog ugla višedecenijskog astrologa, na osnovu izjava klijenata i ličnog istraživanja inspirisanog time, zaključujem da je u srpskim uslovima značajno učestaliji dnevni seks (od pre podneva do večernjih sati...). Posebno onaj "ukradeni" ili na "gostujućem terenu"... Bilo bi vrlo zanimljivo videti rezultate istraživanja u Sbiji o odnosu bračnog-porodičnog i izvanbračnog ( "na gostujućem terenu") seksa... Gde je aktivnost veća na "domaćem terenu ili u gostima" i gde se više pruža... Intuitivno, odgovor mi se već nameće...ali, ga trebaju potvrditi  istraživačke brojke.


Za blog priredila Valentina Nina Ignjatović

Predmeti koje su lekari vadili iz uha, grla, nosa, vagine, penisa, rektuma...tokom 2011.

Bizarno, tragikomično, upozoravajuće! 
Uredništvo Sun Sentinela sortiralo je bazu podataka o predmetima, tj. stranim telima, koje su lekari hitnih službi tokom 2011.godine vadili pacijentima iz telesnih otvora (gde im mesto nije ili možda i jeste!?): uha,grla,nosa,vagine,penisa, rektuma.
Predmete su navedeni prema telesnoj šupljini iz koje su bili izvađeni. Spisak je značajno obimniji, a ovo su neke od bizarnijih kombinacija stranog tela i telesne šupljine:
Strana tela najčešće pronađena u uhu:
kuglica iz nakita za nizanje
jagoda
gumica
kreda
zeleni list
slamčica za sok
olovka
metalni privezak
češalj
Strana tela najčešće pronađena u nosu:
ukrasi za božić
baterije
vrh štapa za skijanje
čačkalica
aluminijska folija
plastični mamac za ribolov
sunđer
veštački nokat
punjenje za plišane igračke
pasulj
Strana tela najčešće pronađena u grlu:
vešalica
štitnik za zube
konfete
plastična jaja
pseće igračke
suvi led
odvijač
pčela
Strana tela najčešće pronađena u penisu:
Hemijska olovka
Poklopac od hemijske olovke
Spajalica
Štap
Plastični delovi patrona za dečje puške
Udica
Komad plastične kašike
Strana tela najčešće pronađena u vagini:
Automobil igračka
Odvijač igračka
Štapić od sladoleda
Staklena bočica s kokainom
Klupko vune sa Štrikaćom iglom
Narukvica
Crvena gumena loptica
Strana tijela najčešće pronađena u rektumu:
Figura vojnika
Igračka - akcijska figura
Prazna boca gela za tuširanje
Putni držač četkice za zube
Klešta
Razne kuglice
Gumica za brisanje
Bočica za začine
Vrh četke za čišćenje WC-a
Pedala mašine za šivanje duga osam centimetara
Droga u čarapi
Četka za kosu
Staklenka
Veštački nokat
Stakleni vibrator
Plastični vibrator
Mekani gumeni vibrator
Vibrator na baterije
Dvostruki vibrator
Loptica golf
Deo creva za polivanje vrta
Razna seksualna pomagala
Razne boce
Deo armirane šipke
Bočica za bebe

Opasno za decu
Nezavisno od gore navedenog istraživanja, lekari redovno upozoravaju na neke predmete koji izazivaju probleme kod dece.
Strana tela najčešće pronađena u uhu:
• hrana
• insekti
• igračke
• dugmad
• komadići krajona
• male baterije

Za decu od sedam meseci do četiri godine posebno je opasno ubacivanje sledećih predmeta u disajne puteve (progutaju li ih može doći do gušenja!!!). Inače,strana tela u disajnim organima odgovorna su za 9 posto smrtnih slučajeva kod dece mlađe od pet godina.

Najčešće probleme u disajnim putevima, kod deca, izazivaju:
• semenke
• komadi igračaka
• grozd
• hot dog
• kamenčići
• orašasti plodovi
• dugmad


izvor: Magazin.hr

уторак, 27. децембар 2011.

Novogodišnja jelka, jednom broju ljudi, izaziva alergije i depresiju

Prirodna novogodišnja jelka ne prija svima. Naučnici iz New Yorka savetuju oprez s obzirom da jelke mogu nekima izazvati alergijske reakcije. A kod drugih podstiču i depresivna stanja.


I pre paničnog odustajanja od jelki… U čemu je problem?

Sindrom novogodišnje jelke

Takozvani sindrom novogodišnje jelke uzrokuje plesan(buđ) sa četinarskog drveta (bora,smrče ili jelke…) koji se spontano udiše tokom praznika, jer je gostujući deo vašeg prostora.
Skoro 70 posto vrsta plesni(buđi) pronađenih na jelkama izazivaju tipične alergijske reakcije kao što su svrab u nosu, suzne oči, bol u sinusima i osećaj umora. Odnosi se na ljude koji su inače alergični na plesan(buđ).
Ali, rešenje postoji za ljubitelje prirodne jelke i ako su oni ili ukućani preosetljivi na plesan(buđ):"Pre nego što unesete jelku u kuću, ostavite je da se dobro osuši", savetuje voditelj istraživanja.
Možete je i dobro istresti, usisati…odstraniti sumnjive delove.Ukoliko su ukućani alergični, bolje je jelku skloniti-vratiti prirodi, čim pre, nakon praznika.
Plastična-veštačka jelka, girlande, aranžamani… su danas vrlo verne kopije prirode. I to je rešenje za alergične…a potrajaće više godina,dok ne odlućite da ga zamenite nečim zanimljivijim.

Novogodišnja jelka i depresija

Dok veliki broj ljudi leči delujući antidepresivno, određeni broj ljudi novogodišnja jelka može i deprimirati!
Šta sa onima za koje je novogodišnja jelka okidač za aktiviranje depresije, ili simbol za njeno pojačavanje?  
Svakako izbegavati  izvor vašeg uznemirenja. Ali, i rešavati probleme zbog kojih se aktivira osećaj gubitništva, neispunjenosti, usamljenosti, “drugima je uvek bolje nego meni “, oko Nova godina-Božić praznika. Praznična novogodišnja jelka je samo “kap u prepunoj čaši“ nečijeg životnog nezadovoljstva.

Zato ne optužujmo prelepe četinare… Lečimo naš život na svim mogućim nivoima, posebno tamo gde su “opasne otrovne rane“…ili drugi otrovni akteri…Da bi smo, čim pre, osetili žuvotnu vitalnost i radost...samim tim  postali sposobni za slavljenićku atmosferu na prirodnom kraju jednog i početku novog godišnjeg ciklusa.

Valentina Nina Ignjatović

Novogodišnja jelka, jednom broju ljudi, izaziva alergije i depresiju

Novogodišnja jelka,simbol našeg budućeg uspeha- ispravno odabrati,odnegovati i ukoreniti

Novogodišnja jelka ulepšava i leči

Višemilenijumska mudrost, lekovito dejstvo četinara, sada i naučno potvrđena. Naučnici sa Univerziteta u Eseksu otkrili su da samo pet minuta gledanja u zelene grane čini da se osećamo bolje, zdravije, samopouzdanije.
Sem svečarske praznične atmosfere koju unosi u naš prostor (životni, radni ...) novogodišnja jelka donosi i dah prirode, divlje dostojanstvo zdravlja i duh opstanka “uprkos svemu otežavajućem”.
Četinatri imaju energiju prirodne izdržlivosti koja osvežava stresom opterećenog “modernog čoveka” zagnjurenog u svet modernog i aktuelnog i još modernijeg...mora savremenih primamljivih nformatičkih “igračaka”...  I dok traje ta unapred izgubljena utrka između čoveka 21. veka i njegove “ljubljene” tehnologije...sve je veća odvojenost od napajajućih energija prirode...Samim tim je ugroženo zdravlje  i opstanak na svim nivoima.
Ali, bitno podsećanje na povratak prirodi stiže od naučnika sa Univerziteta u Eseksu:“Samo pet minuta gledanja u zelene grane čini da se osećamo bolje, zdravije, samopouzdanije i da ne budemo depresivni.”
I zato opušteno gledajte u vašu okićenu jelku, smiriće vas i revitalizovati, podsećajući vas na iskonsku vezu čoveka sa prirodom...Nebitno je da li je novogodišnja jelka (girlanda, grana, aranžman..) prirodna ili plastična...učinak će biti isti.

Još bolje rešenje je prošetati do parka i kontaktirati svežinu četinara tamo gde je on bliži sebi i prirodnom izdanju. Pokupiti šišarke, komadiće smole, sasušene iglice i okrepljujuću energiju. Ili posetiti obližnju četinarsku šumu i sebi obezbediti još dublje i kvalitetenije “napajanje“...jer su tamo četinari u najpotentnijem izdanju...
Napravite fotke sa vašim omiljenim četinarskim drvetom, ili mestom u četinarskoj šumi... Pretvorite u poster na zidu, desktop na računaru ili pozadinu na mobilnom... I vaš “četinarski prijatelj”, i priroda oko njega, će biti sa vama i vi sa njim, i kada niste u mogućnosti da ga uživo kontaktirate...
Lečite se prirodom i njenim proizvodima, ali ne zaboravljajući da joj uzvratimo gde god možemo i kako možemo u datom trenutku... štiteći je od našeg unakaženja i izrabljivanja.
Jer nešto kvalitetno treba da ostane i onima koji ostaju posle nas, zar ne??!!!

Valentina Nina ignjatović

недеља, 25. децембар 2011.

Deca i novogodišnji praznici, darivanje, bajke…kako je najbolje?

Danas, kada deca imaju sveznajući Google, nije lako prezaposlenim ili na drugi način prezauzetim (brigovanjem za egzistenciju?) roditeljima, da pronađu pravu meru u onome što se pruža “malim ljudima”. Ipak, to je jedan od najbitnijih životnih zadataka za roditelja-formirati od deteta što kvalitetnije i efikasnije ljudsko biće…kako za njega samog tako i za okruženje.

Psiholozi priskaču u pomoć i povodom praznovanja, darivanja,Deda Mraza i ostalih modernih bajki…Pregršt korisnih saveta i podsećanja pruža Lidija Stojković, psiholog, u razgovoru sa Draganom Stodićem za Glas- javnosti:

Roditeljstvo je najodgovornije zanimanje koje sami biramo, često i ne znajući koliko je komplikovano. U tom kontekstu postoje pomagala koja treba znati iskoristiti kako bi krajnji ishod bio zdravo i srećno dete?
- Deca su kao glina kojom se igraju odrasli, ali u svetu odraslih postoje i vajari-amateri! Kako je roditeljstvo jedino zanimanje koje nam je dato bez ikakvog školovanja, onda se dovijamo na razne načine da budemo uspešni - kaže za Glas-javnosti Lidija Stojković, diplomirani psiholog.

Stigla je Nova godina. Koliko je korisno da deca veruju u lik Deda Mraza?
- Nova godina je simbol i kraja i početka. Sumiranje i preispitivanje razvijaju svest o posledicama činjenja u jednom periodu… i planiranja za naredni: šta sam radio, kakav sam bio i šta činiti da budem još bolji! Deda Mraz je pozitivan lik kojeg krase srdačnost, dobrota, darežljivost i ljubav prema svima na svetu. On nikada nije ljut, namršten, voli svu decu. Vredan je, ne laže, ne krade, nije agresivan. Druži se sa svima i ne pravi međuljudske podele i razlike.

Koliko su praznici značajni kao povod okupljanja i zbližavanja članova porodice, pre svega roditelja i dece?
- Savremen način života nametnuo nam je dinamiku koja najviše osiromašuje decu u njihovom psihičkom razvoju. Novogodišnje i božićne praznike treba iskoristiti kao vreme opuštanja i posvećenosti najužoj porodici. Okupljanje oko novogodišnje jelke, kićenje, zajedničke aktivnosti samo su znak za ono što želimo da poručimo našoj deci - imam vremena za tebe, tvoje potrebe, hoćemo da ti kažemo da smo pored tebe i za tebe uvek, pa i onda kada se viđamo retko u toku dana.
Takve poruke su početni koraci u razvoju sigurnosti, poverenja, slobode kritičkog mišljenja i zadovoljstva, a na decu ostavljaju dubok trag pozitivne energije koja može postati model.

Da li darivanje ima neku posebnu pedagošku simboliku i kakve poklone treba kupovati deci?
- Svaki čin darivanja ima pozitivnu konotaciju u životu deteta. Novogodišnji pokloni su sitnice koje će okupiti porodicu oko neke slagalice, bojanke, omogućiti im da igraju igru pamćenja ili neku drugu porodičnu igru. To su igračkice koje su deca u toku godine želela, a mi nismo imali vremena da ih nađemo ili platimo.
Svakako nešto što će ih obradovati, biti lepo zapakovano i čekati ispod jelke i ne zaboravimo - sa imenom. To je bitno zbog razvoja osećanja individualnosti. Izbegavati skupe i militantne igračke koje forsiraju agresiju i individualnost pa se dogodi da dete ne vidite za vreme praznika jer igra neku borilačku igricu.

PORUKA ZA NOVU GODINU
Šta biste još poručili roditeljima na „susretu“ dveju godina?
- Srećna Nova godina svima, uz poruku da su predstojeći praznici dobra prilika da svojoj deci priuštite dobru zabavu u kojoj ćete i sami uživati. Prilika da im kažete sve što niste stigli u toku godine…Prilika i da ih bezuslovno volite, jer su oni najvrednije što ostavljamo iza sebe!

Autor: Dragan Stodić
Izvor: glas-javnosti.rs

Priredila Valentina Nina ignjatović




петак, 23. децембар 2011.

Novogodišnja jelka,simbol našeg budućeg uspeha- ispravno odabrati,odnegovati i ukoreniti

Šta mi radimo našem očekivanom željenom budućem uspehu ako njegov simbol-zimzeleno drvo posečemo i odvojimo od hraniteljskog korena???!!!
1.deo
Decembar je nezgodan po mnogim pitanjima...posebno za opstanak života brojnog četinarskog drveća “kome čovek nameni sudbinu njegove novogodišnje jelke”! Ali, simbolična svrha i smisao odabranog zimzelenog četinara jeste u njegovom celogodišnjem zelenom izdanju i najčešćoj dugovečnosti...ako ga ne dokači sekira-testera decembarskog istrebljivača-biznismena, ili drugih grabljivaca sa sekirom...
Posmatrano iz simboličkog ugla, zato i tradicionalno želimo novogodišnje zimzeleno drvce, uspeh u Novoj godini treba da raste, bude snažan, celogodišnji i dugovečan-dugotrajan poput četinara...Šta mi radimo našem očekivanom željenom budućem uspehu ako njegov simbol-drvo posečemo i odvojimo od hraniteljskog korena???!!!
To znači da možemo očekivati neukorenjeni, početni uspeh koji će trajati kratko (da li to želimo? )...možda malo duže od života posečene zimzelene jelke koja ga je simbolizovala... I zato birajmo živo zimzeleno drvce za naš simbol uspeha, koje ćemo posle zasaditi, ili vratiti proizvođaču da ih zasadi (jer je to sada moguće) i produži im život...samim tim se produžava život našem očekivanom godišnjem uspehu...
Time smo ispravno odradili i zaokružili jedan novogodišnjebitan simbolično-životni ciklus.

Sa željom za opstanak što većeg broja novogodišnjih jelki pridružujemo se borbi za spas četinara i kroz pravu informaciju i prenosimo istraživanje Domino magazina. Njihova priča teče ovako:
Novogodišnje jelke: Ultimativni vodič za kupovinu
Sve što bi stvarno trebalo da znate, a niste imali koga da pitate?

Vegetarijanci - Štete Zemlji
Stiže Nova godina, a vama baš nije jasno šta da radite po pitanju novogodišnje jelke. Prirodne jelke su mirišljave, lepe, podsećaju vas na detinjstvo, a sa druge strane niste baš sigurni da je sasvim ok da se zbog vašeg zadovoljstva seku šume.
U pravu ste, ali stvari nisu baš tako jednostavne kao što ste, možda, pomislili... pošto ni plastične jelke nisu baš idealno rešenje. Situacija je ovakva..

Prirodne jelke
Kupovina prirodne jelke ne mora da bude nužno loša za šume i prirodno okruženje. Pitali smo Srbijašume kakva je politika po pitanju kupovine jelki. Njihov savet je da obavezno kupujete jelke sa busenom koje javno preduzeće uzgaja samo za ove namene.

"JP Srbijašume u svojim rasadnicima namenski uzgaja razne četinarske vrste koje se koriste kao novogodišnje jelke (smrča, srebrna smrča, kavkaska jela, dugoigličava jela, duglazija itd.). Jelke sa busenom se mogu kupiti u rasadnicima JP Srbijašume, kao i u drugim rasadnicima koji su registrovani za proizvodnju i promet šumskog i hortikulturnog sadnog materijala. Možemo reći da iz godine u godinu jača svest građana o neophodnosti očuvanja prirode i kroz kupovinu jelki sa busenom", saopštile su za Domino Magazin Srbijašume. 
 Šta sa jelkom?
Dakle kupili ste jelku sa busenom ali, ne znate šta sa njom? Evo odgovora:
Posle kupovine, jelku bi trebalo privremeno zasaditi u plastičnu posudu odgovarajućih dimenzija, u koju se prethodno sipa do pet centimetara šljunka, a zatim stavi sloj humusa pomešanog sa petnaestak grama đubriva.
Jelku dobro zaliti, a tek onda ukrašavati. Tom prilikom naročitu pažnju obratiti na vrh jelke, jer ukoliko se on ošteti ili polomi, jelka će početi da se suši.
Drvo ne treba postavljati blizu grejnog tela. Tokom praznika potrebno je jelku redovno orošavati i zalivati odstajalom vodom sobne temperature, dva do tri puta nedeljno, ali paziti da pri tome ukrasi koji rade na struju budu isključeni.
Nakon praznika, drvo ne treba odmah saditi, već mu treba omogućiti uslove za prilagođavanje. Najbolje da neko vreme bude u hodniku. Sadnju obaviti kada je temperatura iznad nule.
Srbijašume takođe pružaju priliku građanima, da nakon završetka novogodišnjih praznika, mogu svoju jelku vratiti u rasadnik gde su je kupili, kako bi istu JP Srbijašume posadilo. Takođe, u rasadnicima Srbijašuma se može dobiti uputstvo kako postupati sa jelkom sa busenom.

Da biste bili sigurni da kupujete "legalnu jelku" uzgajanu samo za ovu namenu obratite pažnju na proizvodni listić koji sadrži naziv proizvođača, kažu za Domino Magazin predstavnici Srbijašuma. Najgora stvar koju možete da uradite jeste da na ulici kupite jelku bez deklaracije, koja je ilegalno isečena u šumi. Tako nešto stvarno ne želite da uradite. Bez obzira na cenu -to nije ok!
Cena jelke sa busenom, u zavisnosti od visine (od jednog do dva metra), kreće se od 1.300 do 2.000 dinara. 

Plastične jelke
Po procenama ekologa korišćenje plastične jelke nije samo po sebi dobro. Prilikom njihove izrade se koriste mnoge hemikalije a, priroda se zagađuje i zbog transporta. One takođe ne mogu ni da se recikliraju, pa će potencijalno i zagaditi prirodu posle bacanja.

Ipak, ako kupite plastičnu jelku moćićete da je koristite godinama, jeftinija je i uvek je imate pri ruci. Ipak, ekolozi kažu da je potrebno da plastičnu jelku koristite bar 20 godina da bi ona pokazala svoj ekološki karakter.
Dakle! Kako Srbija spada u zemlje koje imaju rasadnike jelki namenjenih novogodišnjim praznicima, slobodno kupite pravu jelku. Ali obavezno sa busenom i obavezno sa deklaracijom, a posle je posadite ili vratite u rasadnik.

Sada sve znate! Praznici mogu da počnu!
Izvor:  http://www.dominomagazin.com/article/12495

Za blog priredila Valentina Nina Ignjatović

Preporučujem ...

Novogodišnja jelka, jednom broju ljudi, izaziva alergije i depresiju

Novogodišnja jelka ulepšava i leči


субота, 17. децембар 2011.

Pas lutalica tri dana čuvao i sačuvao povređenog druga

Lekcija iz “pseće humanosti”! Ovako se spašava život...ako zaista  želite da ga spasete... bez ikakvih folerskih igara.

Život potvrđuje da je poslovica “Veran kao pas“, još uvek “na snazi”, makar u svetu pasa... Jedan pas lutalica, čuvao je tri dana drugog psa kojeg je udario automobil blizu Lođa na jugu Poljske... i na kraju je uspeo i da mu pozove pomoć - privuče pažnju policijske patrole, javljaju poljski mediji, a prenosi Beta.
Život potvrđuje da je poslovica “Veran kao pas“, još uvek “na snazi”, makar u svetu pasa... Od ovog psa lutalice bi mnoga ljudolika biča, tzv. viši stepen razvoja svesti, mogli naučiti lekciju o ljudskosti-humanosti...kako se ne napušta drug u nevolji!
Nije ga pojeo nemoćnog iako je i sam bio izgladneo. Nije ga ostavio, jer je sam “odgovoran“ za svoju sudbinu i izvlačenje iz nevolje. Nije mu rekao: “Ne prenosi odgovornost na mene za svoju, eventualnu, smrt...” ili “Ja odoh da potražim neki dobar ručak a, ti se sam snađi, jer verujem u tebe.“ Ili... “Danas nemam vremena da se bavim tobom!”...Kako bi, na žalost, značajan broj “ljudolikih” odradio.
On je ostao, borio se, uspeo i, na kraju, nagrađen “udomljenjem“ obojice, za svoju pseću humanost...
I kako prenosi Beta, priča teče ovako: 
"Sedeo je kraj puta u šumi i čekao ljude. Izgledao je kao pas koji stopira. A u stvari je tražio pomoć za svog druga koji je ležao u jarku pošto ga je udario automobil. Bio je izgladneo i mršav, ali nije se makao odatle", kazao je medijima jedan od policajaca iz patrole.
Povređenog psa, lutalica je grejao svojim telom i lizao mu rane. Policajci su od meštana saznali da su psi na tom mestu viđeni tri dana ranije, a većina se čudila što je povređeni pas još živ.
Psi su našli utočište kod lokalnog veterinara kojem su ih policajci predali. Priča ima i srećan kraj, pošto je oba psa već usvojio jedan mladi par iz obližnjeg Anastazeva.
(izvor Beta)

Priredila za blog Valentina Nina Ignjatović
Preoporučujem i...

Ptice i biciklisti-lekcija i formula za uspeh...“svi za jednog-jedan za sve„

Izgubljeni prsten, posle 16 godina, se vratio na baštenskoj šargarepi

уторак, 13. децембар 2011.

Pretpraznično-praznična depresija, tužna strana decembarsko-januarskih praznika

Na skali raspoloženja i ličnog osećaja dobrostanja, redovno u decembru, neki su na visokom euforičnom plusu, drugi u dubokom depresivnom minusu. Slavljeničko zadovoljstvo ili mračna zaleđenost? Kako preživeti lične nezadovoljavajuće rezultate koji spontano dolaze na kraju jednog godišnjeg ciklusa? Decembar na raskrsnici dva godišnja ciklusa…mesec pravljenja bilansa za potrošenu i planova za narednu godinu. 

Ana Mitić-autorica iz Pressmagazina je istraživala (odličan tekst!) zašto je “Decembar, za mnoge, najgori mesec u godini”, već decenijama unazad.
 Odnosno…Period (pred)novogodišnjih praznika, od novokalendarskog Božića, preko Nove godine, pa do pravoslavnog Božića, ne samo da je najstresniji, već i jedan od perioda kada ljudi pokazuju znake najteže depresije, pa čak i samoubilačke namere.

Poznati psihoterapeut Viktor Frankl, koji je Drugi svetski rat proveo u nemačkom koncentracionom logoru, primetio je da se neposredno posle Božića, dakle u decembru, naglo povećava smrtnost među logorašima. Razlog za to je pronašao u očaju i beznađu onih koji su se nadali da će se rat završiti do Božića.
Kada bi shvatili da se nije završio, zapadali su u apatiju, prestajali su da se bore, razboljevali se i umirali. Frankl je tu činjenicu iskoristio da bi pokazao tesnu vezu između naše psihe i našeg telesnog zdravlja. Ali, to je pokazalo i da je kraj godine za mnoge ljude najteži deo godine.

Mnoge veze raskidaju se baš u decembru!

Mnoge veze prekidaju se u pretpraznično vreme. Aleksandra Janković, psiholog, kaže da se veliki broj raskida dešava u decembru jer parovi tokom praznika više vremena provode zajedno, za razliku od ostalog vremena tokom godine, kada ne stižu da se suoče sa problemima.
- Praznici su duplo provokativni u tom smislu jer je to vreme kada se porodica obično okuplja i kada su partneri zajedno. Tada mnogo više vremena provode u nečemu što bi trebalo da bude bliskost i intima, pa nema tih aktivnosti koje ih „izvode" a koje mogu da budu antistres terapija. Veliki broj žena će vam upravo zbog toga reći da voli što radi i da je u stanju da ide na posao za male pare, ali da je to način da izađe iz kuće i sa nekim podeli sopstvene probleme - objašnjava sagovornica Pressmagazina.

Ostaviti nezadovoljavajućeg-neispunjavajućeg partnera sa starom i na “otiraču” nove Godine?!

Da li je u sledeću godinu baš najbolje ući solo i ostaviti partnera u novogodišnjoj noći? Zoran Milivojević objašnjava da je svaki period na neki način dobar za raskid.
- Mnogi ljudi koji su nezadovoljni u partnerskom odnosu, pokušavaju da nateraju partnera da se promeni na način koji žele. Većina u tome ne uspeva jednostavno zbog toga što mi druge ne možemo menjati, možemo menjati samo sebe. Ljudi ne prihvataju činjenicu da ne mogu da promene drugog, već se nadaju da će se drugi ipak nekako promeniti. I zbog toga trpe stanje koje im ne odgovara.
 A onda kada shvataju da se drugi neće promeniti, postavljaju rokove. Decembar je simbol za isticanje nekog roka, trenutak za zaključivanje novih stvari, okretanje ka novom u budućnosti, ka novim ciljevima, načinima života, partnerima. Ima tu nečega - kaže on i dodaje da nema ničeg lošeg da u decembru donesete neke od važnih odluka.
- Što da ne. Svaki trenutak je pogodan za donošenje važnih odluka, pa i neki trenutak u decembru. Nije važan mesec u kome se donose, već da te odluke budu pametne - zaključuje Milivojević.  

„Svi su srećni osim mene"

Nagomilani i neplaćeni računi, rate na kreditnim karticama, raskidi, opšte nezadovoljstvo koje ljude sačeka na kraju godine posle svođenja računa, sami po sebi su dovoljni da učine ljude depresivnim.
Euforično raspoloženje, slavlje na sve strane, još više doprinose tome da se ti ljudi osete kao gubitnici, jer, gledajući vesele praznične prizore, javlja im se misao: „Svi su srećni osim mene". Zato su decembar i kraj godine vreme koje bi mnogi najviše voleli da prespavaju.
Članak objavljen u časopisu „Hospital praktis" izjednačava Božić i Novu godinu sa nekoliko najvećih okidača stresa, kao što su nasilje i otkaz.
- U vreme praznika ljudi često razmišljaju o svojim životima, mestu u svetu, sreći. A tada stvari kreću nizbrdo - kaže Peper Švarc, sociolog sa Univerziteta Vašington.

Kraj godine-prirodno svodjenje računa prethodnog godišnjeg ciklusa i planiranje narednog...

Zašto je kraj godine prilika za mnoge ljude da svedu račune - od neplaćenih uplatnica „Infostana" pa do donošenja važnih odluka kao što je da raskinu sa partnerom? Šta se to zapravo desi da se na kraju godine ponašamo kao da baš tada moramo da završimo sve nedovršene poslove i donesemo sve teške odluke koje smo odlagali prethodnih meseci?
Zoran Milivojević, naš istaknuti psihoterapeut i stručnjak za veze i bračne probleme, objašnjava da je kraj godine za mnoge ljude prilika da naprave bilans za prošlu i planove za sledeću godinu.
- Često ljudi nekome ili nečemu daju rok do Nove godine. Nova godina, godina koja je pred nama, simboliše novi početak. To je kao kada ljudi kažu da će upravo u ponedeljak početi sa dijetom ili prestati da puše. Zašto ponedeljak? Pa, zato što je to početak dana ili sedmice. Isti slučaj je i sa januarom. A kada ljudi nešto novo započinju, tada obično završavaju sa nečim starim, nešto staro napuštaju - kaže Milivojević.

Realnija slika sopstvenog života u decembru…

Aleksandra Janković, psiholog, objašnjava da neki periodi godine koji bi po definiciji trebalo da nas uvode u radost i nešto novo, imaju potpuno suprotan efekat u psihološkom smislu, jer čovek tada počinje da pravi bilanse i počinje da rezimira. Ostalih meseci bavimo se rutinskim aktivnostima i ne razmišljamo mnogo o tome gde smo, kako nam život izgleda i šta nam je činiti.
- Svaki čovek pravi i neki lični bilans u kome pokušava da sabere šta je to bilo pozitivno, a šta je to što čime je bio nezadovoljan i, nažalost, nije retko da ljudi dođu do poražavajućih otkrića kako im život zapravo izgleda.

Za neke blistavo slavlje, za druge vrhunac depresivnosti, između dva Božića

Period novogodišnjih praznika, od novokalendarskog Božića, preko Nove godine, pa do pravoslavnog Božića, ne samo da je najstresniji, već i jedan od perioda kada ljudi pokazuju znake najteže depresije, pa čak i samoubilačke namere - objašnjava ona.

Pošto se suoče sa tim kako žive, pošto naprave neku računicu, ljudi često shvate da nisu čak ni na pozitivnoj nuli, već u dubokom minusu. Zbog toga smo često skloni da stvari vidimo gorim nego što jesu.
 Socijalni pritisak da budemo dobro raspoloženi i euforični i potrošačka kultura dodatno doprinosi depresivnosti, jer se čovek pita „čemu se svi ovi ljudi raduju, a ja nemam razloga za radost".

Ako čovek stvarno ima doživljaj da mu ne valja posao, veza, prijateljstva, sve to može da prekine i u nekom drugom trenutku, a ne tada kada je ponesen novogodišnjom euforijom i diktatima da sve u Novoj godini treba da bude novo. Tada ne bi trebalo da donosimo ishitrene odluke, savetuje Aleksandra Janković.

Decembar, najgori mesec u godini?

Zoran Milivojević, naš istaknuti psihoterapeut i stručnjak za veze i bračne probleme, ističe da je decembar veoma stresan za one ljude koji su usmereni na ostvarenje ciljeva, a koji smatraju da nisu dovoljno uspešni, pa samim tim ni dobri. A to je mnogo više izraženo u drugim kulturama nego u našoj.
Problem sa decembrom nastaje onda kada ljudi gledaju samo na greške i neuspehe u protekloj godini, kao i kada su zabrinuti da neće ostvariti svoje planove u narednoj godini.
- Ovi bilansi koji su usmereni na negativno, izvor su različitih neprijatnih raspoloženja. Kada prave bilanse i planove, ljudi bi trebalo da se prisete i onoga što su protekle godine dobro uradili, u čemu su bili uspešni. Da pohvale sebe, a možda i da se nagrade. A kada je budućnost u pitanju, potrebno je i pozitivno razmišljanje. Jer kada ljudi zamisle da su uspešni u budućnosti, dobijaju životnu snagu i elan da krenu ka ciljevima koje su zamislili - objašnjava Milivojević.     

Autorica teksta: Ana Mitić, ( Izvor: Pressmagazin)
Za blog pripremila: Valentina Nina Ignjatović