Duhovita priča o doživljaju jedne te iste svadbe iz ugla i ustiju Crnogorca, Mađarice, Bosanca, Beograđanke, Piroćanca, Lale, Hrvata, pijanca...
"Aaaaaaaaaaa...Boli glava.....Jebem ti rakiju Živagovnović....Prepio sam pa sam odlepio.....A mlada je...suvise debela...a mladoženja suv k'o pršut...A ne da sam se izb'o na ordenje...jebem ti mokru zemlju...ŠTA MI STOJIŠ NA RUCI?!! IDI U PIZDU MATERINU!!!...Da l' sam pis'o?!...Ili nisam?!...E jebem ti muziku!...Daj da ubijem još jedno pivo...Ma gde je sto, pizda mu materina...ŠTA GROK?! ŠTA GROK?!!!! Vidi svinje, jebem li ti!!...Ma gde sam ja odlut'o?"
ORIGINALNA PRIČA
Svadba u Banatu...Udaje se Jula za Crnogorca. Veliki sto u dvorištu, za stolom puno gostiju. Sa jedne strane stola sve Crnogorci, ima ih jedno dvadeset sa jos 40 kg ordenja. Sve se to naglo ka stolu od težine.Sa druge strane stola sede Lale, lepi i debeli. Ustaje jedna starina, pridržava se štapom i počinje svoj govor:
"Ova vaša Jula ima čast što ulazi u ovako slavnu familiju. Nas Blažo je sin palog borca, narodnog heroja, čiji je djed rašćeriv'o Turke na buljuke kod Mojkovca. A njegova sestričina, od Baja Stričevića njegovog šure snaja, što je pradjed njegove babe protjera Međedoviće, jer je njino pleme bilo spremno na sve. A njegova teta, što je onog Miljana, Dragorovog sina, što je na Durmitoru izda' strica Milića, e da jebe oca izdajničkog, posjekla kano tikvu, a nu, vaša Jula treba da je srećna što ulazi u ovak'u slavnu familiju, tako da rečem..."
"A ono ti je bila svadba u Banat, da je nije bilo niđe! Doša' naš Blažo da priženi nji'ovu Julu. A naš ti je Blažo, visok ka' Lenjin, otac mu narodni heroj, borac još od aprila 1945. Kad smo sjeli za sto, sa naše strane sve soko do sokola, e da sabiramo, ne bi Turaka i mrtvijeh Talijana prebrojali, da jebe oca očinjeg! I Micun, njegov stričević, što je održa' govor, ne bi ga ni Njegoš bolje održa'! E, ali Međedoviće, i njino pleme što izda' strica Milica, no da ne pričamo sad o tome! A jado moj, a svi ordenje stavili, pa se sjaji, ka' reflektore da su uključili.
A ravno ti je kod njih, jado, da ravnije ne moze bit'! A nu, a Julin otac održa' kratki govor, no je reka' da je Jula poštena djevojka, e da su svi koji su se družili s njom, bili zadovoljni! E, tako i treba da bude, kad ulazi u ovako slavnu i poštenu crnogorsku familiju! Živjeli!"
"Moram ti kasti, jebeš ga, sad kad je sve prošlo, da smo Julu nekako udali! Da je našla nekog našeg, nije! Da je nasla nekog bogataša, nije! E, jebeš ga! Nasla nekog Crnogorca, al' taj je, jebeš ga, pothranjen! Jula može da ga stavi pod mišku! I došla ti njegova familija, skoro sva, mogu ti kasti, al' da ih staviš sve na kantar, bili bi teški k'o kum Pera i njegova Juca! I naneli gvožđa nekog, kažu ordeni, jebeš ih, svi se savili do zemlje, al' ne skidaju! A zet, nema ga triest kila sa krevetom! Al' nagojićemo mi to! Naša Jula, kako kuva, i nogu od stola bi ugojila!
I moram ti kasti, il' sam ja to pogrešno razumeo, a ne bih vol'o, da oni volu da se svadđaju! I posvađali se sa nekim, jebeš ga, medvedima, pre trista godina! I imaju neku babu, daleko bilo, koja maše nekom sabljom! I sad oni se hvalu da je ona, o maj, neku glavu odsekla! Al' nisam shvatio da je otišla u zatvor! Čudan neki narod, da ga jebeš!"
"Ja sam ti moj Radmila bilo na svadba kod Lalin ćerka Jula. Što sam se rasplakalo od sreća! Moj Janoš se najviše rasplakala! Kaže nema više učiš kod Jula! A mnogo vremena su zajedno učiš! I bili tamo neki Crna Gorica gosti! Mnogo lepi jebač, ja namigneš tebi, moj Radmila! Ja samo zadigneš suknjo, oni samo izbečiš beonjaca!
A mladoženja, moj Radmila, to ne izdržiš u krevet ni pet minuta! Ja to mogu polomiš sa jedna ruka! Joj, istenem! A bilo tamo neki oficir, sa fino sabljica i jedno veliko mustaš! Već se dogovorilo da idemo šetamo Dunav kej! Joj Radmila, seretlek!"
"Joj, jarane, jesam bio na dobrom derneku. Mesa ko drva. Jest da je bila krmetina, al nemoreš pit gologuzo. A cuga prava!!! Iznio čojek vina, a naki Crnogorci donijli domaće loze. Jarane, jest da im je loza dobra, al što oni mogu da seru to malo ko more.
Kad su pričali, matere mi, ko da sam Đeknu gledo... Samo sam se zajebo I presjeko sa pivom i evo sad me glava rastura. Znam da ne ide vino i piva, al, jebiga, zinula guzica..Aaaa... Zar ti nisam reko...ama ona kurava Jula se udala za nakog Crnogorca, a on... ko da ga je poplava izbacila, matere mi!"
BEOGRADSKA "ARGO" VERZIJA
"E, jeb'o te, što je bila žurka kod Majine cimerke Jule! Nisam se bolje provela odavno, jeb'o te! Ona se udala, jeb'o te, za nekog Montenigera, sine, pa on visok metar i žilet, Lenjin je za njega Hakim Olajdzuvon! Pa došli svi sa nekim gvožđem na sakoima, keva da mi đuska pred dragstorom! Pa kad su seli za sto, jeb'o te, to se zatreslo k'o zemljotres, ćale da mi jede pesak! A onda matori Monteniger poče da kenja, fol oni karali Turke, jeb'o te! Pa sine, njih mrzi da podignu ruku, a 'će ovamo da sjebu Turke! Pa su karali Nemce i Italijane, možda sine, ali u trci na sto metara u beganju!
E da vidiš, na kraju, jeb'o te, kad ih je Julin matori zajeb'o! Ma znaš, da je Jula radodajka, ona se sazali na svakog frajera, jeb'o te, da mu svega dok si rek'o britva! A što da ne? Jednom se živi, mada ovi kenjaju da je nebeski život večan!
A jel' se javio neko otud razglednicom? Nije! Jel' posl'o neki paket? Nije! Mi da se naživimo ovde, sine, a oni neka se čuvaju za gore! Bole me riba!"
PIROĆANSKO-NIŠKO-VRANJANSKA VERZIJA
"Beše svadba u Banat. Tamo sam išao kod svastike na spavanje, takoj da ništa nesam plateo. Piće ponesoh što ga dobih od doktor Nestorović, takoj da ni tuj nesam dao đengi. Ama, kičenje!!! AMA, KIČENJE,LJUDIIIIII!!!! Da gu li jebem, neka ženska ti zakači ovolicnu grančicu i moraš da gi davaš pari!!! Mame im ga natitkam, ne sam uspeo da gi izbegnem! Dadoh deset dinari, jebem gu li, nemadoh dve po pet, inače bih spasiv peticu!! JOOOOJJJJJ!!!! Sedoh za sto, muzika na uvce, eve što cu da gi dam dinar! Ma, ovaj sa harmoniku me gleda k'o siroma' slaninu! Šta sam mu skriveo? Ništa! Nego, 'oće pari, bato! Ko da gi berem sa komšija Tošinu kajsiju!
A hrana,ubavaaaaaaaa! I to, meso, bre! Sve džaba! Izeo sam deset parče, stomak sam napuneo do grlče! I jagnjetina, bre, to ni Draža nije imao takoj! Al' me zaklaše načisto sa njihovi običaji! Mnogo bre ovi Severnjaci rastrošni! Kad naiđe mladina kecelja, pa mladina pogača, LELEEEEEEEEEEEEEEEE! Samo gu davaš pari! Ode mi sto dinari, neće se oporavim pet godine! A, mladoženja, da gu li jebem, gu ne poznavam! Mrsavoooooo, bre! Koj li ga 'rani, ne znavam! A, mlada, lepa, ima šta da zagrliš! I kuva, bre! Kad se vraćav u Pirot, umal' me šlog ne zavati! Poskupeše železnicu, u jeba' ti ja budale! Ko sa metro da se vraćav u Pirot! Će razmislim sledeći put da idem!"
HRVATSKA VERZIJA
"Čuj, stari, pir ti bil vu ne'akvem Banatu! To ti je hrvatska Vojvodina, ne? Kaj me gledaš tak? Ti ne znaš povijest? Još je nadvojvoda Karlo, on ti je bil stanovnik totalno nepoželjan na ovom forumu isključivo zbog porekla! Kaj ne, još tisuću dvijesto pedeset i pete godine, potpisal vu Zagrebu dekret da je Vojvodina hrvatska zemlja!
I bil ti je strašno lijep pir, za ne vjerovati, stari moj! I znaš kaj? Julina ti je majka Hrvatica! Je,je! Ozbiljno ti govorim! Ona ti je bila tak lijepa, bila ti je vu crvenoj haljini i bijeloj bluzi, prekrasno, kak šahovnica, ti bokca! A ženik, to ti moram posebno reć! On ti ni visok, tak, šlang bih rekel, sto postotni stanovnik totalno nepoželjan na ovom forumu isključivo zbog porekla!!
Crnogorci su gorski Hrvati! Kaj? Ne slazeš se? Ti bokca, pa Boka Kotorska, to ti je bil Gospin Zaljev prije sto godina! Je, je, kaj ne znaš za Sabor vu Ninu, tisuću osamsto devedeset i pete godine? Pa ti niš ne znaš!
Crnogorci su gorski Hrvati! Kaj? Ne slazeš se? Ti bokca, pa Boka Kotorska, to ti je bil Gospin Zaljev prije sto godina! Je, je, kaj ne znaš za Sabor vu Ninu, tisuću osamsto devedeset i pete godine? Pa ti niš ne znaš!
Joj, pa glazba na piru! Oni su ti svirali stare gradske pjesme! Sve stare zagrebačke, stari moj, sve stare zagrebačke! Cetir'konja debela, jasu sve do Zagreba! Sinoć kad je pao mrak, pošla cura u Kiseljak! Osam tamburaša sa starog Maksimira! I još ti nekaj moram reć, stari moj! Sandžak je hrvatski! Nedvojbeno!!!"
NATO VERZIJA
"Posle uspešnih pregovora gospodina Ace i gospodina nar. her. Micuna, dogovoreno je sledeće:
U roku od sledećih 96 časova NATO neće zapleniti nijednu svinju iz obora!
Ovo neće ugroziti uspešan seksualni život ovo dvoje, sem što će svake noći uletati u sobu - vrabac! On će biti, naravno, nenaoružan!
Ukoliko mladenci omanu, posmatrači mogu da se umešaju,ali samo jedan po jedan! Nikako svi odjedanput!
Spavaća soba Blaže i Jule time ništa ne gubi, naprotiv, to je u crnogorskom interesu, jer je Blažo malo zanemoć'o!
Umešavanje sa zadnje Juline strane biće smatrano provokacijom!
Ne bude li pameti, biće sranja!
Ukoliko Blažo pretera, i Jula ostane u drugom stanju,onda:
Gospodin Vesli Klark prihvata da bude kum!
Ako bude žensko, zvaće se Nata, ako bude muško, zvaće se Natanijel!
U svim ostalim varijantama zvaće se Đekna!
Ovaj Sporazum je u duhu ranijeg razgovora Aca-Micun, i sačinjen je u četiri kopije! Ako se domaćin ne pridržava Sporazuma, važi tačka 7., i to onaj deo iza zareza!"
"Aaaaaaaaaaa...Boli glava.....Jebem ti rakiju Živagovnović....Prepio sam pa sam odlepio.....A mlada je...suvise debela...a mladoženja suv k'o pršut...A ne da sam se izb'o na ordenje...jebem ti mokru zemlju...ŠTA MI STOJIŠ NA RUCI?!! IDI U PIZDU MATERINU!!!...Da l' sam pis'o?!...Ili nisam?!...E jebem ti muziku!...Daj da ubijem još jedno pivo...Ma gde je sto, pizda mu materina...ŠTA GROK?! ŠTA GROK?!!!! Vidi svinje, jebem li ti!!...Ma gde sam ja odlut'o?"
Нема коментара:
Постави коментар